РАМ (Рандом Аццесс Мемори) је врста меморије којој је потребно константно напајање да би се у њој задржали подаци. Једном када се напајање прекине, подаци ће се изгубити, зато је и познато као испарљива меморија. Постоје две врсте статичке и динамичке РАМ меморије са насумичним приступом (РАМ) и свака има своје предности и недостатке у поређењу са другом. Ево комплетног водича која је разлика између срама и драма , Који је бољи СРАМ и ДРАМ, зашто је ДРАМ требало да се освежава хиљадама пута?
Садржај поста: -
Статичка РАМ и динамичка РАМ се међусобно разликују у многим контекстима попут брзине, капацитета итд. Ове разлике настају због разлике у техници која се користи за чување података. ДРАМ користи појединачни транзистор и кондензатор за сваку меморијску ћелију, док свака меморијска ћелија СРАМ-а користи низ од 6 транзистора. ДРАМ-у је потребно освежавање, док СРАМ-у није потребно освежавање меморијске ћелије.
Динамичка РАМ меморија | Статичка РАМ меморија | |
---|---|---|
Увод | Динамичка меморија са случајним приступом је врста меморије са случајним приступом која чува сваки бит података у засебном кондензатору у интегрисаном колу. | Статичка меморија са случајним приступом је врста полупроводничке меморије која користи бистабилно склопно закључавање за чување сваког бита. Термин статички разликује га од динамичке РАМ (ДРАМ) која се мора периодично освежавати. |
Типичне Апликације | Главна меморија у рачунару (нпр. ДДР3). Није за дуготрајно складиштење. | Л2 и Л3 кеш у ЦПУ |
Типичне величине | 1ГБ до 2ГБ у паметним телефонима и таблетима; 4 до 16 ГБ у преносним рачунарима | 1МБ до 16МБ |
Место где је присутно | Присутан на матичној плочи. | Присутан на процесорима или између процесора и главне меморије. |
ДРАМ је скраћеница за динамичку меморију са случајним приступом која се широко користи као главна меморија за а рачунар систем. ДРАМ-у је потребан 1 транзистор и 1 кондензатор за чување 1 бита. Значи Свака меморијска ћелија у ДРАМ чипу садржи један бит података и састоји се од транзистора и кондензатора. Транзистор функционише као прекидач који омогућава управљачким круговима на меморијском чипу да очитају кондензатор или промене његово стање, док је кондензатор одговоран за држање бита података у облику 1 или 0.
Као што знамо, кондензатор је попут посуде у којој се чувају електрони. Када је овај контејнер пун, он означава 1, док контејнер празан од електрона означава 0. Међутим, кондензатори пропуштају због чега губе ово наелектрисање, а као резултат, „контејнер“ постаје празан након само неколико милисекунди. А да би ДРАМ чип могао да ради, ЦПУ или меморијски контролер морају да напуне кондензаторе који су напуњени електронима (и због тога означавају 1) пре него што се испразне како би задржали податке. Да би то урадио, меморијски контролер чита податке, а затим их преписује. То се назива освежавањем и јавља се хиљаду пута у секунди у ДРАМ чипу. Због потребе за сталним освежавањем података, што захтева време, ДРАМ је спорији.
Најчешћа примена ДРАМ-а као што је ДДР3 је испарљиво складиште за рачунаре. Иако није тако брз као СРАМ, ДРАМ је и даље врло брз и може се директно повезати са магистралом процесора. Типичне величине ДРАМ-а су око 1 до 2 ГБ за паметне телефоне и таблете и 4 до 16 ГБ за преносне рачунаре.
СРАМ је скраћеница од статичке меморије са случајним приступом , Обично се користи за изградњу врло брзе меморије познате као кеш меморија . СРАМ-у треба 6 транзистора да ускладишти 1 бит и много је бржи у поређењу са ДРАМ-ом. Статичка РАМ меморија користи потпуно другачију технологију у односу на ДРАМ. У статичкој РАМ меморији, облик флип-флопа држи сваки бит меморије. Јапанка за меморијску ћелију узима 4 или 6 транзистора заједно са одређеним ожичењем, али никада не мора да се освежава. То чини статичку РАМ меморију знатно бржом од динамичке. За разлику од динамичке РАМ (ДРАМ), која складишти битове у ћелијама које се састоје од кондензатора и транзистора, СРАМ не мора периодично да се освежава.
Међутим, будући да има више делова, статична меморијска ћелија заузима много више простора на чипу од динамичке меморијске ћелије. Због тога добијате мање меморије по чипу, а то знатно скупље статичку РАМ меморију.
Брже је: Будући да СРАМ не треба да се освежава, обично је бржи. Просечно време приступа ДРАМ-а је око 60 наносекунди, док СРАМ може дати времена приступа и до 10 наносекунди.
Најчешћа примена СРАМ-а је да служи као кеш меморија за процесор (ЦПУ). У спецификацијама процесора ово је наведено као Л2 кеш меморија или Л3 кеш меморија. СРАМ перформансе су заиста брзе, али СРАМ је скупо, тако да су типичне вредности Л2 и Л3 кеш меморије од 1 МБ до 8 МБ.
статички рам вс динамички рам
Кључна разлика између њих је технологија која се користи за чување података. Због ове кључне разлике настају и друге разлике. СРАМ користи засун за чување података (транзисторско коло), док ДРАМ користи кондензаторе за чување битова у облику наелектрисања. СРАМ користи нормалну ЦМОС технологију велике брзине за изградњу, док ДРАМ користи посебне ДРАМ процесе за постизање оптимизоване велике густине. Динамички РАМ-ови имају једноставну унутрашњу структуру него у поређењу са СРАМ-овима.
СРАМ је обично бржи од ДРАМ-а пошто нема циклусе освежавања. Будући да се свака СРАМ меморијска ћелија састоји од 6 транзистора, за разлику од ДРАМ меморијске ћелије, која се састоји од 1 транзистора и 1 кондензатора, цена по меморијској ћелији је далеко већа у СРАМ-у у поређењу са ДРАМ-ом.
Надам се да сте сада можда схватили разлику између СРАМ-а и ДРАМ-а . И што је најважније разлог иза потребе за освежавањем РАМ-а стотину пута у такту. Ипак имате било какав предлог за упит, слободно разговарајте о коментарима.
Такође прочитајте